Moj licni kutak

Da,fali mi nešto...

 Osećam prazninu u levoj strani svoga tela.

 Nedostatak tebe ili nedostatak samo nečije pažnje?

Žedna sam... žedna sunca, žedna plavenila na nebu...
Žedna topline tvog tela, da'l tvog ili čoveka iz moje mašte?
Ne, nisam voljena,
bar se ja tako ne osećam.
Možda me neko i voli ali ja pažnju ne obraćam...
možda je to taj nedostatak ili mi fali samo da ja nekog volim…
Bilo kako bilo praznina je tu u levoj strani moga tela...
Da, osećam strah...
Osećam strah po sebe..

I nisam  depresivna nego željna,željna iskrenog zagrljaja, reči utehe...

Nežnih, mekih poljubaca... tvoje bele postelje...
Da li tvoje ili čoveka iz moje maštarije...
Moj razum je tu, iako mislim ponekad da me napušta...
Možda mi je to opravdanje kojim se tešim...
Nemam razum, pijana sam...
Zato ti govorim ... tebi ili nekom drugom...
Ne, nisam lutalica, mada se ponekad tako osećam...
Nađem se često negde u daljini sakupljam suze koje padaju
a ni same ne znaju iskren i valjan razlog...
Ili ih ima previše...
Ponekad zadovoljna sobom ponekad ne,
ja tragam za nečim i moja leva strana će ostati prazna
sve dok ne nađem tačan uzrok svoje neispunjenosti...
Možda sam samo beznadežni romantik,
možda samo fanatik koji žudi za nepoznatim...
Možda samo tragam za idealnošću
iako znam da je idealnost trenutak... san...
ali za mene je je taj trenutak razlog za osmeh kad otvorim oči...
Možda se kajem zbog nečega, možda je moja podsvest u pitanju...
Možda mislim da sam loša osoba...
Ma neee...
To bi značilo da ne volm sebe a volim sebe...
ponekad i više nego što treba...
Verujem u sebe. Ponekad manje ponekad više ali verujem...
Možda ipak da tebe povezem sa gubljenjem razuma...
tako bi sebi olakšala, ali da li želim da sebi olakšam lažima...
ponekad je laž bolja od istine...
Manje pogađa levu stranu mog tela...
ali kad tad ću se morati probuditi i ući u realan odrastao svet i shvatiti...
"Da nismo svi isti, neki od nas su sanjari-idealisti... Kao što sam ja... 
Dok drugi žive za budućnost i za realne snove
a svoju lepu prošlost i snove o prošlosti ostavljaju ispod kreveta
u kofer sa svim stvarima 
koje im nedozvoljavaju da izvršavaju svoje dužnosti
i ne dozvoljavaju istinsku sreću
koja se događa zapravo samo dok budan stojiš čvrsto na nogama" ...