Moj licni kutak

Published on 12/03,2012

Korak napred nazad dva...

imam osecaj da stojim prikovana za zemlju... nepomicna...

tako duboko zakopana u sadasnjost koja me previse vuce u nazad..

a imam zelju da napravim par koraka napred bez vracanja i osvrtanja..

Proslost bi tebala da sluzi samo kao pouka a ne da te vuce u ocaj...

Da li to mene ceo svet ne razume ili ja ne rzumem njega..

mozda zivim u nekom filmu koji je zasnovan na mojoj zivotnoj prici...

ali moj film je jedan od onih koje ljude teraju na suze bez srecnog kraja...

a da li to treba da bude tako ... ne,ne treba...

Znam da moja sudbina najvise zavisi od mene ali zasto se onda ni ne trudim...

prepustila sam se kao list na vetru... letim na sve strane... i kao da je pocelo nevreme...

Siblje me udara direktno u lice i nanosi mi teske oziljke ne moguce za ukloniti

i ti oziljci su toliko bolni...toliko krvave...

Da li cu preziveti uopste... hocu... kazu lekari nije opasno po zivot...

ali jeste opasno po moje srce... otrovana sam mrznjom... besom

i to se odrazava samo na mene...

hocu da ustanem i da se borim ali sam lenja...

Ne mogu da ustanem... plasim se. Sta ako me poraz opet sustigne...

kako se opet podici... Generalna

Posted by mislislobodne at 13:59 Dodaj komentar (2) │ Trekbekovi (0) │ Generalna
Back to Home Prethodni

Comments